Brat!

Imala sam tačno 4 godine kad je moja mama rodila najdraže biće od prapočetka do zauvijek - mog brata! Bila sam previše mala da bih se sjećala same emocije našeg prvog susreta ili same vijesti o njegovom rođenju, ali se sjećam da sam imala potrebu da ga zaštitim.
Sjećam se, pak, vrlo živo trenutka kad je mama rekla da će roditi bebu. Tada sam rekla da želim brata. Mama i tata su se kasnije godinama smijali na tu temu, jer kao curice po nekoj inerciji obično žele sestre. A ja sam željela brata. Da se igramo u pijesku, da igramo klikera, da mu pokažem moje salvete, da se igramo s pištoljima na vodu, da ga pokažem nani, da ga upoznam sa svojim drugarima i drugaricama. Ime za njega sam, naravno, imala odmah i hvala mami i tati na povjerenju već 30 godina zovemo ga tim imenom.
U to vrijeme nije bili ultrazvuka i nije se baš moglo tačno znati šta to mama nosi u stomaku, pa su me, da se ne bih razočarala, pomalo uvodili i u ideju da bi mogla biti sestra. Mama kaže da o toj temi nikad nisam htjela razgovarati.
Kroz naše djetinjstvo nismo bili onakva djeca kao iz onih romantičnih filmova gdje se brat i sestra vole i maze i paze. Voljeli smo se apsolutno i stvarno, ali smo se i tukli i svađali i mirili i nismo podnosili vrijeme provoditi daleko jedno od drugog.
Vremenom kako smo odrastali, ta ljubav postajala je jača, zrelija i stvarnija. Puna podrške.
Kad je trebalo voziti ga na neki koncert nekog xy pjevača koji mi se btw uopće nije slušao u neka doba noći, ja sam to radila bez ikakve zadrške. Bila sam spremna sjediti na parkingu dok se koncert ne završi samo da mu ispunim želju. Kad je trebalo meni uskočiti prilikom kucanja seminarskih pa čak i prevoditi neke stvari kad nisam imala vremena radio je to čak i svoje obaveze ostavljajući po strani.
Kad sam mu rekla da se udajem, iako je tada imao samo 16 godina, kao pravi "odrasli" brat rekao je mom tadašnjem odabraniku: "Ja imam samo nju. Ovo je i prijetnja i upozorenje i naravno blagoslov!"
Nikad nije odustao od toga.
Kad sam mu rekla da imam probleme i da je razvod jedina neminovnost odahnuo je i rekao: "Hvala Bogu, godinama jedva čekam da to kažeš! Idemo l odmah pokupiti tvoje stvari?"
I ne bih ja sve ovo ni napisala da mi nije maločas zazvonio telefon i da s druge strane veze nije bio on. (Pisano u 01.25 poslije ponoći)
On: "Hej sis, jesi ustala? Prošlo je 1. Diži se, okasnit ćeš na sehur!"
Ja: "Budna sam, bro, hvala. Volim te!"
On: "Dosadna si! Volim i ja tebe najviše!"
Jednom prilikom kad sam bila zapala u neko loše stanje, pritisnuta nekim stijenama na leđima, rekao mi je nešto što jednostavno znači da imam i njegova leđa da nosimo stijene skupa:
"Ako ti je teško, plači, prohodaj, izgubi se na par dana, udari nekog, opsuj sočno, uradi nešto da ti bude lakše! Znaš da ću te braniti od svega i svih!"
A kao trebala bih ja štiti njega kao starija sestra!
Dodatak:
Jutros na putu prema našim uredima srećemo se. Pogled, osmijeh i jedan mig okom. Žuri na posao. Malo kasni.
Sretan rad, najdraže biće moje!

Brata za rođendan!